
Мироје Вуковић
Ријека која говори
Ријека говори о времену које је вјечно и постојању које је трајно, али њена основна преокупација је човјек.
Као свевремени свједок његове појаве у овом свијету, Тара човјека упозорава да не игра опасну шаховску игру са сопственом будућношћу.
Завичај се не напушта — он се носи, из реченице у реченицу, до посљедње странице.
Пива — земља неописиве љепоте и изненађујуће географије, памти своју драматичну историју, препуну трагичних догађаја који су се слили у безбројне легенде.
Да неким случајем нестане Пиве, она би се могла препочети из књига Мироја Вуковића, каже један од оних који су се бавили његовим дјелом.
Поред младалачког одрастања и дружења, Мироје Вуковић у Градцу стиче свестрано образовање и доживљава прву ђачку љубав.
Рат у овој прози нема фронт — он живи у тишини човјекове душе, изазивајући зебњу шта му он доноси.
Његош као мјера према којој се провјеравају сопствена ријеч и мисао.
Писци о којима говори су заиста писци, књиге о којима се записима оглашава Мироје Вуковић су заиста књиге.
Пјесник Градин Боровац води беспоштедну борбу за право на насљеђе од предака, и то плаћа сопственим животом.
Критика му приступа опрезно јер писац опрезно приступа истини. Зато су се многи радо бавили његовим дјелом.
Човјек из Пиве

Мироје Вуковић
Мироје Вуковић рођен је у Пиви, гдје су ријека и школа обликовале његов поглед на свијет прије него што је то учинила књижевност. Просвјетни рад, живот на Тари и искуство рата утиснути су у сваку страницу његове прозе и поезије, од раних приповиједака до позних романа о завичају и памћењу.
Прочитај вишеИзабране књиге
Ја, Тара
Ријека као глас, свједок и опомена — можда најличнија књига писца.
Алуге
Завичај као рана која не зараста, кроз судбину једне породице.
Енглеска посла
Циклус „Енглеска посла" разграђује мит користећи иронију као оруђе критике идеологије.
Пут у Криводо
Антиратна проза без фронта — рат који остаје у тишини послије.
Читајући Његоша
Његош као мјера према којој се провјерава сопствена реченица.
Шта каже критика
Неко је рекао да би занатлија — столар, прије направио врата него што би их Балзак описао у свим детаљима, а ја бих додао да би путник намјерник прије прегазио цијелу Пиву прије него што би је Вуковић у свим њеним појединостима описао.
Веселин БрновићКао да је Вуковић имао на уму упутство Е. Хемингвеја: „Покажи читаоцу све, али немој ништа да му кажеш.”
Благоје ВујисићКако је поета само јасан и прецизан у својој једноставној и јединственој паралели — животима и љубављу. Нема љубави без живота по Божјем благослову, нема живота без љубави од Божанског надахнућа дадене.
Перивоје ПоповићБило да говори о „Горском вијенцу” или „Лучи”, Вуковић ће увек потенцирати тај радосни призвук, „ведри дух” којим су натопљени Његошеви стихови.
Проф. др Соња Томовић-ШундићСтрепња Таре је, у ствари, стрепња сваког човјека понаособ пред универзалним питањима и загонетком живота.
Софија Јеловац


