Рам за причу о Јакову

Збирка приповједака „Рам за причу о Јакову”, рецензенти академик Душан Говедарица и Новак Драшковић, Никшић (Универзитетска ријеч, Никшић 1989). Прву збирку прозе „Рам за причу о Јакову” Мироје Вуковић је објавио 1989. године. „Књига доноси дванаест прича о посебној личности Јакову Градинићу, човјеку који по својој нарави и поступцима искаче из нормалног колосјека обичног људског живљења и умирања” (др Мићо Цвијетић). „Књига Мироја Вуковића „Рам за причу о Јакову” најприје нам нуди уживање у умјетности говора и разговора. Она, као ријетко која, најексплицитније показује по чему је то и зашто говор код свих Црногораца био и остао толико цијењен”… „За добру причу потребно је најмање двоје: добар језик и необичан догађај. Обје ове особине врло су изражене у збирци Мироја Вуковића”… „Зато је аутор, с правом, у наслову збирке употријебио синегдоху „прича” а не „приче”, јер се ова књига и доима као низ прича које чине једну причу о истом јунаку”… „Из литературе је доста случајева остварења приче у причи, али мало их је, ако их и има, гдје се прича у причи умножава још једном причом… и то начело Мироје Вуковић досљедно спроводи у свих 11 прича „Рама за причу о Јакову”. Такво би начело, нормално, било много лакше остварљиво да су којим случајем ликови представници различитих дијалеката, јер би тада била повучена недвосмислена језичка граница између причалаца. Само тада то, сигурни смо, не би било ни приближно умјетнички успјешно рјешење као ово које је постигао Мироје Вуковић” (др Милош Ковачевић).