Говор трава

Збирку пјесама за дјецу „Говор трава” чини блок 30 пјесама из прве збирке „Трагања”, у новом издању са дорађеним и нешто измијењеним пјесама („Унирекс”, Подгорица, „Свет књиге”, Београд 2020). Овакав приступ свијету трава и цвијећа, њиховом очовјечењу, које саме о себи говоре, јесте нешто сасвим ново, оригинално, не само у нашој поезији за дјецу већ и шире. Проф. др Вук Церовић, који је на Филозофском факултету предавао Дјечју књижевност, каже: „У доброј пјесми за дјецу није толико важна позиција наратора, већ, као и у свакој доброј пјесми, снага призора и увјерљивост слике, која је као медаљон, потпуна и упечатљива. Важан је у свакој књизи и у свакој пјесми избор теме, мотив пјесме. Вуковић се у овој збирци опредијелио за свијет трава, за микрокосмос” и закључује да је „штета што се више није бавио овом поезијом” А Веселин Брновић каже: „Вуковић нам је тиме показао да је веома близак схватању Толстоја по коме: „Једно исто духовно начело живи не само у свима људима него и у свему живом, па чак и у растињу.” и даље: „Мироје Вуковић је на волшебно чудесан начин створио галерију малих ликова — трава (цвијећа), оживио их пред нашим очима и пустио их да сами о себи говоре”. Сваку пјесму прати и колор фотографија именованог цвијета — траве тако да су дјеца, посебно градска, и визуелно у прилици да виде како, рецимо, изгледа висибаба, љубичица, кукуријек, петровац, мајкина душица, маслачак, пелин, итд.