Ајфоровци и ратници
Опис књиге ↓
Драма „Ајфоровци и ратници”, рецензија Будимир Дубак, Радојица Бошковић и Жељко Бојовић („Свет књиге” Београд 2017) дешава се поред Таре, само на другој, босанској страни, у времену када је рат званично завршен али његове трауме, мржња створена њиме још су итекако живи и само треба варница да се све претвори у нови крвави обрачун. У БиХ је стигао Ајфор (ИФОР) као међународна мировна мисија. Радња се одвија на два дијалошка плана — скоро емотиван и универзалан разговор Таре и Дурмитора као симбола трајности, с једне, и актера догађаја и чланова мисије Ајфора као привременог и скоро наметнутог актера који се умијешао у босанску стварност, с друге стране, а ту су и мјештани као синоним живота коме су изложени не својом вољом, наравно и бивши ратници означени са Ратник С. и Ратник М. Узрок драматичних догађаја је што је у једном селу на обалама Таре страдало двоје дјеце, а у околини села су примијећена два непозната човјека, за које се испоставља да су припадници супротне ратничке стране. Сумњајући да су они починиоци злочина, започиње потјера за њима. Истовемено се појављује Ајфор, који сачињавају Американац, Енглез, Француз, Нијемац и Рус, с намјером да спријече сукоб и да осумњичене приведу правди. Али то код мјештана изазива сумње, с обзиром на негативно искуство са њиховом већ показаном пристрасношћу. „Типолошки је ова врста „дијалошке прозе с поетским елементима” ближа појму тзв. „епске драме”, како га је утемељио Ервин Пискатор, него појму „епског театра” који је у пракси реализовао Бертолд Брехт. У првом случају се не подразумијева позоришни чин, у другом је текст у строгој функцији позоришта” (Будимир Дубак).”Чини се да је рукописом „Ајфоровци и ратници” М. Вуковић извршио извјесни лични артистички експеримент. Претпостављам да је аутор већ написаном прозном рукопису у форми кратког романа или новеле, хтио да увећа динамичност садржаја, организујући га у драмској форми. У овој или оној форми, елементи драме су се скупили на једном мјесту” (Радојица Бошковић). „Овај драмски предложак може да се анализује двојако — као литерарно драмски текст и као постављен комад. У првом случају, то је заокружена цјелина, са добром унутрашњом кохезијом, који се са занимањем чита. У другом случају постоји проблем дужине комада. Трајао би предуго.” (Жељко Бојовић)