Читајући Његоша

„Читајући Његоша” („Свет књиге” Београд, УНИРЕКС Подгорица 2018). Књига садржи текстове Мироја Вуковића о Његошевом дјелу. Неки текстови су и раније објављени. Текст „Лирско у Лучи микрокозма” (извод) објављен је у часопису „Васпитање и образовање”, бр. 4, 1994., комплетна студија „Лирско у Лучи микрокозма” објављен је као посебна књига (УНИРЕКС Подгорица 2008)...Луча” јесте превасходно филозофско-религиозно дјело о Богу и Космосу, али њу Његош не реализује на начин како то чине филозофи — реторично и схоластично, бар не доминантно, то путовање „луче” је, прије свега, путовање пјесникове душе космосом и њено реаговање на изазове и призоре је лирски засновано. Највећи истраживачи су запазили снажан лиризам „Луче”, али су о томе писали мање-више узгред, Вуковић у свом раду први пут даје свестрану макро и микро анализу лирског којим је обливено цјелокупно Његошево дјело. Основ ове књиге је семинарски рад са дип-ломског испита на Филозофском факултету. „Колектив и ведри дух „Горског вијенца” у часопису „Стварање”, Подгорица, 1995). „Горски вијенац” је епско-драмско дјело о борби, слободи, о народу и херојству како колектива тако и појединаца. У колективу се и крије та невиђена снага којом успијевају да се носе са тиранијом и налетима туђина. Мироје Вуковић у свом раду трага и налази зашто је колектив, тј. народ, пун самопуздања, а оно извире из међусобно успостављених односа. Вуковић примјећује, с правом, да такав однос усађује оптимизам у Његошево дјело. Отуда не изненађује да се и у најтежим и најдраматичнијим ситуацијама појављује хумор као нешто природно човјеку, а он још више стабилизује колектив. Текст „Његошева хуманистичка досљедност” је излаган на научном скупу у ЦАНУ поводом 200 година од Његошеве смрти а објављен у публикацији ЦАНУ „Црногорска академија наука и умјетности: Петар Други Петровић Његош, двјеста година од рођења 1813–2013”, стр. 315–347., Подгорица 2014. Његош је дотад читан суженим атеистичком диоптријом и с предрасудама, проглашаван негативно. Мироје Вуковић у свом раду низом доказа показује колико је такав однос према Његошу не само неправедан већ и колико се ту гријеши и доказује да је, напротив, Његош био бескомпромисан кад се ради о борби за слободу али и толерантан према противнику гдје омогућава противнику да несметано и некажњено износи своје идеје, своје опредјељење и то не само да изненађује већ таквих примјера његове хуманистичке толеранције практично није могуће срести ни у нашој домаћој књижевности ни у свјетској. И то, такав однос се појављује како у борбеном спјеву „Горском вијенцу”, тако и у појави самозванца у „Шћепану Малом” али и кад приказује сукоб вјечних, космичких размјера између Бога и Сатане, и ту он даје могућност да противник, сљедбеник зла, износи своје идеје и своје разлоге. И ово је тема коју је једино тако свестрано Вуковић разрадио. Текст „Шћепан Мали као (не)посредни јунак Његошеве драме” у „Васпитању и образовању”, Подгорица, 2018., стр 165–181. Ту Његош дозвољава да и сами Црногорци различито доживљавају његову појаву и различито се односе према њему, али кад дође руски представник, који је једина заштитник Црне Горе са намјером да се са лашцем обрачуна, сви устају у Шћепанову одбрану. Вуковић је из посебног угла освијетлио и лик тог самозванца али и читаву галерију црногорских ликова, турских моћника у њиховом односу према Црној Гори.

У предговору „Лирско у Луча микрокозма”, као Вуковићев дорађен дипломски рад са студија, проф. др Соња Томовић наводи: „Његошева поезија и јесте спој емоционалног и рационалног, естетике и етике, љепоте и истине. И све то, како Вуковић правилно резонује, доводи у везу са Свјетлошћу”. Академик Жарко Ђуровић: „У Вуковићевој књизи постоје два аспекта гледања на ово дјело. Један као писца који дубоко схвата тангенте Његошевих наума о недјељивости човјека и свијета, а други као зналца естетичких мјерила у више стваралачких врста. Тако је тумачење Луче у Вуковићевом примјеру добило печат пуног проникнућа у предметну материју. У оно лирско у њој.” Радисав Машић: „Књига „Лирско у Лучи мокрокозма” Мироја Вуковића бави се темом на коју критичари Његошевог дјела нису скретали посебну пажњу, иако она допуњује, неријетко, изречену тезу да се „Лучом” заокружује поетска мисао великог пјесника”. Жељко Бојовић: „У прологомени књиге, аутор Мироје Вуковић пише: „У „Лучи” Његоша више интересује поезија него чиста метафизика. Он нам Бога и Космос представља сликама, углавном лирски исказаним, везујући их за одређена стања своје душе”. То је теза коју Вуковић жели да потврди овим својим обимнијим есејом у коме се, поред својих слободних запажања и тумачења Његошеве мисли, служи низом ставова и мишљења других књижевних критичара…” Проф. др Ненад Кебара: „Готово да би се могло рећи да се Мироје Вуковић у студији о „Лучи микрокозма” опредељује за брижљиво проучавање сваког стиха, служећи се достигнућем теорије Богдана Поповића ред по ред. Такво пажљиво кретање ткивом овога спева истраживача нужно доводи до одрђених особина својствених песничком делу, а то је звук — динстиктивни елемент романтизма, затим ритам и еуфонија, који су се еманциповали у доба модернизма.” „Велики је допринос Мироја Вуковића данашњем нашем читању дјела Петра Петровића Његоша” (академик Ненад Вуковић).