Коловрат

„Коловрат” — „Алуге 2”, рецензент др Драгица Ужарева (Београд) (УНИРЕКС Подгорица, „Свет књиге” Београд 2020), роман у коме живот Видака Остојића, јунака романа „Алуге”, креће у супротном правцу изазван трагичним распадом Југославије деведесетих година, словеначким отцјепљењем, враћањем у завичај, у простор за који је мислио да је занавијек напустио, пролазећи при томе кроз већ узаврелу Хрватску и кроз муклом пријетећом тишином обавијену Босну и Херцеговину, а стицај околности га води и у Београд и уводи у веома замршену и драматичну ситуацију која у њему влада. Тај повратак га води кроз разне ситуације, драматичне догађаје, у нове просторе, чиме се на мозаички начин гради све неизвјеснија, уједно и све трагичнија слика којом се руши све дотад изграђено и замишљено, чиме Видак Остојић и његова генерација постају заједно са цијелим системом и државом, изгубљена генерација. Отуда и примарни назив „Коловрат”. „Интересантно је да сам, читајући овај роман, једнога дана позвао Мироја Вуковића, и крајње искрено му, у нади да се неће наљутити, рекао: „Извини, ипак нијесам знао да си овако добар писац, и да умијеш тако дубоко продријети у психолошку потку својих јунака, у прагове њихове свијести, свјесно, подсвјесно и несвјесно”. Аутор ми је на то лаконски одговорио: „Нијеси први који ми то исто говори” (проф. др Драган Копривица). „Након читања „Алуга”, оба дела, намеће се утисак да је реч о добром роману, који има моћ да узбурка емоције својих читалаца и за који се само због вишкова у виду есејистичких додатака не може рећи да је врхунски” (др Драгица Ужарева). „Но, на први поглед, Вуковић је једноставно коструисао приповиједну цјелину свог романа, али помнијем читаоцу неће бити тешко да примијети како је писац морао прећи преко многих замки које су писцу постављене на путовању од комплексности до једноставности” (Радојица Бошковић).